Mojsije u srpskoj književnosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Filološki Fakultet

I УВОД
Истраживање цитатности, која је својствена средњовековној књижевности, значајна је за проучавање многих аспеката мисаоности и поетике наших старих биографија.
Први издавачи старих српских текстова нису утврђивали цитате и друга места из Светог писма што је онемогућило ову врсту проучавања старих биографија. Са идентификовањем цитата у издањима почело се двадесетих година прошлог века, а 1932. године појавило се и капитално дело старе српске културе Свето писмо у нашим старим споменицима Станоја Станојевића и Душана Глумца.
Материјал прикупљен у овој књизи служи за испитивање важних и занимљивих питања, јер су два аутора узела готово цео корпус наше старе књижевности, претражили су житија од Савиног до Пајсијевог дела, затим похвале, повеље, записе, родослове и летописе и из свих исписали библијске цитате као и сва она ,, места где су поједине реченице, изрази или поређења узети из Светог писма" , чиме су показали идејну и поетичку Библијску подлогу старе српске књижевности. ,, Резултати добијени на основу овог материјала могу објаснити начин рада наших старих писаца " .
Цитати су битан елемент поетике старе српске књижевности, а два су поступка у цитирању: отворени, када писац открива извор који цитира, те му ,, навод служи као неопходна мотивација, или коментар садржаја који износи " . ,, Тад истакне свој извор да би се знало да је то оригинални цитат и ко му је аутор. Кад нема потребу за моивацијом, коментаром, он не истичесвој извор, не поступа са наводом као са цитатом него га уклапа у свој ауторски текст, али такав коме придаје посебну важност. А када не истичући извор, навод из Светог писма, ми смо ближи процесу ауторовог стварања " . Писац средњег века користи наводе из Светог писма ,, као алиби за исправност онога што пише " .
Уметничко изражавање средњовековног текста је нераскидиво од проучавања библијских цитата у њему. Уопштена слика стварности која се постиже, између осталог, и употребом библијских цитата, показује да је све део Божјег плана. Бог је створио све на свету.
Уметници правдају своју потребу за писањем, јако су скромни, јер себе доживљавају као медијум којим располаже Бог. Он их надахњује преко Светог Духа да пишу о светим људима са присуством божанског у себи, па се библијски цитати у написаном тексту доживљавају као нешто сасвим природно, али и доприносе уметничком уопштавању.
Уметничко уопштавање доприноси да се идеја о Богу јавља у свим појавама живота. ,,Живот јунака је унапред задат и има свој дубоки смисао, Божји план који се остварио. Живот јунака је остварење божије намере " .
Али, да би ту намеру могао да оствари, Бог свом изабранику дарује одређене особине и тако му омогућава да испуни његов закон, закон божји.
Најпоузданији начин да из мноштва информација које има о јунаку кога описује издвоји релевантне чињенице за изградњу његовог лика - јесте ослонац на Свето писмо као најауторитативнији религиозни спис,јер су у њему исказане праве вредности. Осим цитата, писац гради и поређења са библијским ликовима, а сва средњовековна поређења тог типа базирају се на духовној сличности које се међусобно пореде. Увођењем библијских ликова у средњовековни текст постиже се индиректна карактеризација главног јунака књижевног дела. Овде ћемо представљати на који начин су Свети Сава, Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије и архиепископ Данило користили симболику Мојсијевог лика у својим књижевним делима.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]